Majki je kao gotovo slepo mače spasen iz kuće u kojoj je veliki broj životinja živeo u teškom zanemarivanju. Danas pod brigom Venture živi mirno, sigurno i voljeno.
Kada smo ga pronašli 2018. godine, imao je svega oko 200 grama.
Bio je mali, slab i u veoma teškom stanju. Telo mu je bilo iscrpljeno, oči teško oštećene, a izgledao je kao mače koje svakog trenutka može da prestane da diše.
I baš zato smo prvo njega uzeli u ruke, uprkos svemu što je govorilo da nema mnogo šansi.
U tim trenucima nije postojalo pitanje da li će jednog dana pronaći dom. Prvo je trebalo izboriti se da preživi.
Mesecima smo se borili da ga stabilizujemo. Hranjenja na nekoliko sati, terapije, antibiotici, čišćenje očiju, kontrole i neizvesnost postali su deo svakodnevice jednog majušnog mačeta koje je tek trebalo da dobije priliku za život.
Pored svega toga, Majki je imao i ozbiljnu gljivičnu infekciju kože koja je zahtevala dugotrajan proces lečenja. Infekcija je u jednom trenutku prešla i na nas i na druge životinje o kojima smo brinuli, zbog čega je čitav period oporavka postao još zahtevniji.
Ali korak po korak uspeli smo da se izborimo sa svim.
Kada je njegovo stanje dovoljno stabilizovano za dalje specijalističke preglede, usledili su i detaljni oftalmološki pregledi. Njegove oči od prvog dana bile su teško oštećene, a tada smo saznali da na jedno oko ne vidi ništa, dok na drugo vidi svega nekoliko procenata kroz senke.
Od tada pa do danas Majki svakodnevno dobija terapiju u vidu veštačkih suza dva puta dnevno, kao i redovno čišćenje očiju zbog zapušenih kanala i iscetka.
Kada je konačno delovalo da smo najteži deo ostavili iza sebe, tokom 2020. godine usledila je nova borba.
Pojavili su se ozbiljni problemi sa bešikom i peskom, zbog kojih je urađena uretrostoma. Ponovo su usledili oporavak, terapije, kontrole, praćenje stanja i prilagođavanje života jednoj izuzetno osetljivoj životinji.
Od tada Majki jede isključivo specijalnu medicinsku urinary hranu i ostaje pod stalnim nadzorom i brigom.
Ali ono što Majkijevu priču čini posebnom nije samo ono što je preživeo, već način na koji danas živi uprkos svemu kroz šta je prošao.
Majki danas živi u domu osnivačice Ventura udruženja, koja o njemu svakodnevno brine i najbolje poznaje sve njegove potrebe. Naučio je napamet ceo životni prostor, kreće se potpuno sigurno, penje se na vrh penjalice, igra se sa drugim mačkama, spava sa psima i učestvuje u svakodnevnom životu porodice.
Tokom trudnoće bio je glavni čuvar trudničkog stomaka, a nakon dolaska bebe postao je jedna od njenih najnežnijih dadilja i od najranijih dana deo njenog odrastanja uz životinje, empatiju i poverenje.
Toliko je snalažljiv, živ i pun života da ljudi koji ne poznaju njegovu priču često ni ne primete da Majki ima ozbiljan vidni hendikep.
Kada danas pogledamo Majkija kako se penje na vrh penjalice, kako spava uz druge mačke i pse, kako mirno leži pored bebe i potpuno sigurno prolazi kroz prostor koji je naučio napamet, jasno vidimo da se nismo borili samo da preživi, već da jednog dana ima mir, sigurnost i život dostojan jednog voljenog bića.
Sve što je došlo između 2018. godine i danas, svaki pregled, terapija, infekcija, operacija, neprospavana noć i svaka odluka da nastavimo dalje, danas dobija smisao kada vidimo mačka koji je nekada stajao na dlanu kao biće bez gotovo ikakve šanse, a sada živi kao voljen član doma.
Iako svet ne vidi kao druge mačke, Majki zna kako izgleda sigurnost. Zna dodir ruke koja ga umiruje, toplinu doma, rutinu, mir i život u kome više ne mora da se bori da bi opstao.
I upravo zato smo beskrajno ponosni na njegovu priču.
Postoje priče koje se ne završavaju klasičnim udomljenjem, ali to ne znači da nisu dobile srećan nastavak.
Majki možda još nije pronašao svoj stalni dom, ali pod brigom Ventura udruženja živi život ispunjen negom, rutinom, sigurnošću i ljubavlju. Uprkos svim izazovima kroz koje je prošao, dobio je ono što mu je bilo najpotrebnije, život u kome je voljen, zaštićen i siguran.
Svaka podrška Majkiju pomaže da i dalje ima medicinsku hranu, terapiju, kontrole i sigurnost koju zaslužuje.
