Ovo je jedna od tema o kojoj se najčešće ne razmišlja dovoljno dok ne dođe do situacije koja je mogla biti sprečena.

A kada pas već pobegne, istrči na ulicu, izgubi se ili doživi povredu, tada više ne govorimo o teoriji, već o posledicama koje su se mogle sprečiti.

Kroz brojne primere koje viđamo u praksi zaštite životinja i na društvenim mrežama jasno je koliko nedovoljna informisanost o povocu i bezbednom amu može ugroziti psa. Jedan trenutak panike, neadekvatna oprema ili pas pušten bez kontrole mogu dovesti do bekstva, povreda, saobraćajne nesreće, nestanka, pa čak i smrti ljubimca.

Zato ovu temu ne otvaramo da bismo plašili ljude, već da bismo sprečili situacije koje se mogu izbeći odgovornim ponašanjem.

Šetnja psa nije samo rutina. Ona je trenutak u kome čovek preuzima odgovornost za bezbednost životinje koja u potpunosti zavisi od njega.

Posebno je važno razumeti da pas koji je spašen, udomljen ili premešten u novo okruženje ne doživljava svet isto kao čovek. Novi mirisi, zvukovi, automobili, drugi psi, nepoznati ljudi i nagli pokreti za njega mogu biti preplavljujući, čak i kada spolja deluje mirno.

Pas veoma često ne beži zato što je „neposlušan”, već zato što se uplašio. Strah i panika su instinktivne reakcije, a u takvom stanju pas ne razmišlja racionalno niti zna kako da se bezbedno vrati.

Kod pasa koji su u periodu adaptacije taj rizik je posebno veliki, jer još uvek ne poznaju dovoljno ni prostor, ni ljude, ni novi dom kao sigurnu tačku.

Zbog toga povodac nije ograničavanje slobode psa. Povodac je mera zaštite.

Jednako važan kao povodac jeste i odgovarajući am. Mnogi psi mogu da se izvuku iz običnih ogrlica ili neadekvatnih amova, naročito kada se uplaše i krenu da se povlače unazad.

Kod bezbednog ama najvažnije je da pravilno obuhvata telo psa, da nije labav, da ne kliza i da pas ne može lako da se izvuče iz njega pokretom unazad. Am mora biti prilagođen građi psa i pravilno namešten kako bi pružio stabilnost i sigurnost tokom šetnje.

U našem udruženju svakog spasenog psa, odmah po izlasku iz veterinarskog stacionara i prelasku u smeštaj, opremamo bezbednim amom koji smatramo najpouzdanijim za period adaptacije. Kod pasa koji su uplašeni, nesigurni ili se tek navikavaju na novo okruženje ne oslanjamo se na estetiku opreme, već isključivo na bezbednost.

Za nas am nije modni dodatak, već deo zaštite života psa.

Fotografije u ovom tekstu prikazuju tip ama koji naše udruženje koristi i preporučuje kao obaveznu opremu nakon odlaska psa u dom. Ovakav am za nas predstavlja prihvatljiv i bezbedan model, jer daje veću kontrolu i smanjuje rizik od izvlačenja psa iz opreme tokom iznenadne reakcije ili straha.

Psi iz našeg udruženja često u dom odlaze sa već obezbeđenim amom, upravo zato što želimo da od prvog dana budu zaštićeni uz maksimalan oprez i da udomiteljima damo jasne smernice o merama bezbednosti.

Na društvenim mrežama često viđamo apele za psima koji su spaseni, udomljeni, a zatim ponovo nestali zbog nedovoljno ozbiljnog pristupa šetnji bez povoca ili potcenjivanja rizika. Neki od tih pasa danima ili nedeljama lutaju, iscrpljuju se i ponovo završavaju u opasnosti — iako su već jednom bili spaseni.

Mi životinje ne spašavamo da bi njihov život ponovo bio ugrožen. Udomljavanje za nas ne znači samo odlazak iz našeg sistema, već odlazak u dom u kome će pas biti zaštićen, pravilno vođen i bezbedan.

Upravo kroz ovakve situacije ljudi mogu da razumeju koliko ozbiljno pristupamo bezbednosti životinja koje spasavamo i poveravamo na čuvanje ili udomljavanje. Za nas povodac, bezbedan am i jasna pravila šetnje nisu sitnice niti preterivanje, već deo odgovornosti koja direktno može odlučivati o bezbednosti i životu psa.

U pojedinim situacijama naše udruženje je, zbog nepoštovanja unapred jasno definisanih pravila o bezbednosti psa, bilo prinuđeno da raskine udomljenje i vrati životinju pod svoju zaštitu. Takve odluke nikada ne donosimo olako, ali smatramo da nijedan trenutak nepažnje ili potcenjivanja rizika ne sme biti iznad bezbednosti psa.

Za pse koji su stabilni i dobro prilagođeni, duži povodac ili kvalitetan fleksi mogu omogućiti više prostora za kretanje, ali samo u bezbednim uslovima i uz odgovornu kontrolu odrasle osobe.

Posebno je važno naglasiti da mala deca ne treba samostalno da šetaju pse. Dete ne može uvek da predvidi niti kontroliše iznenadne situacije u kojima pas može pokušati da pobegne. U takvim okolnostima mogu biti ugroženi i dete i pas.

Odgovorna šetnja znači da odrasla osoba razume psa, poznaje rizike i ne prepušta bezbednost slučaju.

Jer nekada upravo jedan povodac, jedan pravilno odabran am i jedna odgovorna odluka odlučuju da li će pas bezbedno stići kući.

Za više edukativnih sadržaja o odgovornom vlasništvu i dobrobiti životinja, pratite naš edukativni Instagram profil @ventura_edu.rs.