Sterilizacija i kastracija su teme o kojima ljudi često imaju unapred formirano mišljenje.

Nažalost, ta mišljenja često nisu zasnovana na ozbiljnom informisanju, veterinarskim činjenicama i stvarnim posledicama koje nesterilisane životinje mogu imati, već na stereotipima, pričama iz okruženja, pogrešnom savetovanju i rečenicama koje se godinama ponavljaju bez dovoljno razmišljanja o posledicama.

„Žao mi je da je sterilišem.”
„Neka se okoti makar jednom.”
„Pazimo da se ne upari.”
„To nije prirodno.”
„Naći ćemo domove za sve.”

O sterilizaciji i kastraciji ne govorimo samo iz teorije, niti isključivo iz terenskog iskustva. Govorimo iz svakodnevnog susreta sa posledicama neodgovornog razmnožavanja, ali i iz onoga što je godinama potvrđivano kroz veterinarsku praksu i medicinska saznanja.

Posledice sa kojima se svakodnevno susrećemo izgledaju ovako:

Bolesti reproduktivnih organa, hormonski indukovani maligniteti, povrede nastale usled hormonalnog nagona, nekontrolisana legla, napuštanje životinja i pokušaji „rešavanja problema” kada mladunci postanu nepoželjni.

Susrećemo se i sa prekomernom populacijom pasa i mačaka na ulicama, u prihvatilištima, azilima i privremenim smeštajima koji su odavno preopterećeni.

Kada ljudi dobiju potpune i tačne informacije, veoma često shvate da sterilizacija i kastracija nisu kazna za životinju, već važna odluka koja direktno utiče na njeno zdravlje, sigurnost i kvalitet života, ali i na širu odgovornost prema životinjama i društvu u celini.

Zdravstveni benefiti kod ženki pasa i mačaka

Kod ženki pasa i mačaka sterilizacija može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih bolesti reproduktivnog sistema, uključujući tumore mlečnih žlezda, piometru — tešku i životno ugrožavajuću gnojnu infekciju materice, komplikacije tokom graviditeta i porođaja, kao i dugotrajne hormonske poremećaje koji iscrpljuju organizam.

Kod životinja koje dolaze u kontakt sa drugim nesterilisanim životinjama dodatno raste rizik i od pojedinih seksualno prenosivih bolesti i tumora, uključujući transmisivni venerični tumor (Stikerov sarkom), dok se kod mačaka povećava rizik od prenosa ozbiljnih virusnih infekcija poput FIV-a.

Mnogi vlasnici nisu ni svesni kakvu hormonsku buru njihove ženke prolaze tokom svakog teranja.

Kod velikog broja pasa javljaju se i lažne trudnoće koje ljudi često doživljavaju kao nešto bezazleno ili čak simpatično, iako za mnoge ženke predstavljaju ozbiljan fizički i psihički stres.

Kod nekih pasa dolazi do izraženih fizičkih i psihičkih promena koje se mogu ponavljati iz ciklusa u ciklus i godinama iscrpljivati organizam.

Malo ljudi razmišlja i kroz šta ženka zapravo prolazi tokom graviditeta, porođaja i dojenja, ali i tokom samog parenja.

Na terenu svakodnevno viđamo ženke iscrpljenog organizma — mršave, slabe, bolesne i zdravstveno ugrožene nakon višestrukih okota.

Neretko srećemo i veoma mlade ženke koje još ni same nisu fizički sazrele, a već nose i hrane mladunce, kao i seniorke koje više nisu u stanju da se brinu ni o sopstvenom organizmu.

Posebno je teško gledati ženke koje poslednjim atomima snage pokušavaju da hrane mladunce za koje veliki broj ljudi kasnije neće biti spreman da preuzme dugoročnu odgovornost.

Važno je razumeti i da sama reprodukcija kod životinja nema romantičnu sliku kakvu joj ljudi često pripisuju.

Ženka tokom teranja neretko bude izložena velikom broju mužjaka i nekontrolisanom parenju, bez ikakve kontrole zdravstvenog statusa, srodstva ili bezbednosti same životinje.

Zdravstveni i bezbednosni benefiti kod mužjaka

Kada se govori o kastraciji mužjaka, ljudi ovu temu neretko doživljavaju još emotivnije i dramatičnije od sterilizacije ženki, prvenstveno iz psiholoških i društvenih razloga.

Vrlo često smatraju i da je kastracija mužjaka manje važna, jer mužjaci ne donose mladunce na svet, pa samim tim mnogi vlasnici veruju da ne snose direktnu odgovornost za posledice razmnožavanja.

Mnogo ređe razmišljaju o rizicima kojima su nesterilisani mužjaci veoma često izloženi.

Kastracija može pomoći u smanjenju određenih bolesti reproduktivnog sistema, uključujući tumore testisa, pojedine patologije prostate, kao i smanjenje rizika od pojedinih seksualno prenosivih bolesti, baš kao i kod ženki.

Međutim, veoma važan deo priče odnosi se i na ponašanje povezano sa polnim nagonom.

Veliki broj mužjaka tokom teranja ženki pokušava da pobegne, ulazi u sukobe sa drugim mužjacima, istrčava na ulicu i odlazi kilometrima daleko od kuće.

Kod pojedinih životinja dolazi i do izraženog konfliktnog i teritorijalnog ponašanja prema drugim životinjama.

Vrlo često upravo tada nastaju situacije sa kojima se udruženja, volonteri i ljudi posvećeni spasavanju životinja svakodnevno suočavaju: saobraćajne nesreće, teške telesne povrede, ujedi, infekcije, nestanci i smrtni ishodi.

Nesterilisani mačori koji borave napolju značajno su češće izloženi polno prenosivim virusima i njihovom daljem širenju, kao i ozbiljnim povredama nastalim u teritorijalnim sukobima.

Mnogi vlasnici veruju:

„Moj pas to nikada ne bi uradio.”
„Moj mačak zna da se čuva.”

Ali do ozbiljnih posledica veoma često dovodi upravo taj jedan trenutak nepažnje — ili godine pogrešnih pretpostavki da se „ništa loše neće dogoditi”.

„Ali moj ljubimac živi u kontrolisanim uslovima i pazimo da se ne upari”

Ovo je jedna od rečenica koju veoma često čujemo.

Međutim, veliki broj neželjenih legala nastao je upravo iz situacija za koje su ljudi verovali da ih imaju potpuno pod kontrolom.

Dovoljan je jedan trenutak nepažnje: otvorena kapija, otvoren prozor, izlazak bez kontrole, gost koji nije zatvorio vrata ili jedno teranje koje je prošlo neopaženo.

Odgovorno vlasništvo ne podrazumeva oslanjanje na sreću i uverenje da se „to nama neće desiti”, već donošenje odluka koje sprečavaju problem pre nego što nastane.

Sterilizacija i kastracija ne oduzimaju životinji ljubav niti karakter

Jedan od najčešćih strahova vlasnika jeste da će njihov ljubimac nakon sterilizacije ili kastracije postati tužan, bezvoljan ili da više neće biti isti.

Dosadašnja veterinarska i bihejvioralna istraživanja ne potvrđuju tvrdnje da sterilizacija ili kastracija oduzimaju životinji sposobnost za privrženost, emocije ili kvalitetan odnos sa ljudima.

U praksi, ono što najčešće viđamo jeste upravo suprotno.

Životinje nakon oporavka nastavljaju da budu iste one životinje koje njihovi vlasnici vole — privržene, emotivne, razigrane i povezane sa svojom porodicom.

Mnogo češće dolazi do smanjenja hormonskog stresa, nemira i određenih oblika ponašanja povezanih sa polnim nagonom i teritorijalnom agresijom.

Životinje ne doživljavaju potrebu za roditeljstvom na način na koji je ljudi emotivno doživljavaju.

Njima je primaran hormonski i biološki nagon, dok sposobnost da vole, budu povezane sa ljudima i žive ispunjeno ne zavisi od toga da li su imale potomstvo.

U velikom broju slučajeva, sterilizacija i kastracija direktno doprinose bezbednijem, stabilnijem i kvalitetnijem životu same životinje.

„Neću da mi se životinja ugoji posle intervencije”

Ovo je još jedna česta bojazan vlasnika.

Tačno je da nakon sterilizacije ili kastracije vlasnici treba da obrate više pažnje na ishranu i telesnu težinu svog ljubimca.

Kod nekih pasa i mačaka može doći do promena u metabolizmu i povećane sklonosti ka gojenju, posebno ukoliko se nastavi isti režim ishrane uz manju fizičku aktivnost.

Međutim, to nije razlog protiv sterilizacije ili kastracije, već razlog za odgovorniju brigu o životinji.

Uz pravilno doziranu hranu, kvalitetnu ishranu, redovno kretanje i praćenje telesne težine, ovaj rizik se u najvećem broju slučajeva može uspešno držati pod kontrolom.

Kada se uporede rizici nekontrolisanog razmnožavanja, ozbiljnih bolesti, hormonskih poremećaja, lažnih trudnoća, tumora, povreda i neželjenih legala, jasno je koliko je odgovornije voditi računa o pravilnoj ishrani nego životinju izlagati znatno ozbiljnijim zdravstvenim i bezbednosnim rizicima.

Savetovanje vlasnika — važna i nezaobilazna odgovornost

Ne želimo da generalizujemo, jer postoje veterinari koji odgovorno edukuju vlasnike, jasno govore o benefitima sterilizacije i kastracije i razumeju koliko nekontrolisano razmnožavanje doprinosi ogromnom broju napuštenih životinja.

Međutim, i dalje se veoma često susrećemo sa savetima da „nije loše” da ženka ima jedno leglo, da „nije obavezno” sterilisati ili kastrirati životinju ili da je ova tema nešto sporedno i nevažno.

Takvi saveti veoma često ostavljaju ozbiljne posledice po životinje i dodatno produbljuju problem nekontrolisanog razmnožavanja sa kojim se godinama suočavamo.

Odgovornost u ovoj temi ne nose samo vlasnici. Nose je i veterinari koji na taj način savetuju vlasnike, jer njihova reč ima težinu i značajno utiče na odluke koje ljudi donose za svoje životinje.

Naravno, svaka životinja je individua, pa se najbolji trenutak za sterilizaciju ili kastraciju uvek određuje u dogovoru sa veterinarom, u odnosu na uzrast, rasu, zdravstveno stanje i životne okolnosti životinje.

Ali upravo zato i veterinarski savet mora nositi punu odgovornost, jer olako ili neodgovorno savetovanje može direktno uticati na odluke koje kasnije stvaraju nova legla, novu patnju i nove napuštene životinje.

Zato je važno da se o sterilizaciji i kastraciji govori celovito — kroz zdravlje životinje, rizike kojima su nesterilisani psi i mačke izloženi, ali i kroz problem neželjenih legala i ogromnog broja napuštenih životinja koje već žive na ulicama Srbije.

Realnost je veoma jasna: dom ne postoji za svaku životinju koja se rodi.

Nije odgovorno stvarati nova legla dok hiljade postojećih životinja već čekaju sigurnost, zaštitu i dom.